Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

АНТИТЕЗА у логици је суд који је супротан, супротстављен (гр. anthitesis) и противречи тези

АПОДИКТИЧАН у логици је неоповргљивим излагањем доказан (гр. apodeiktikoz суд у којем је веза субјекта и објекта исказана као нужна.

АПСОЛУТАН је ослобођен (лат. аb-solutus) од свих односа, обавеза, услова, ограничења, зависности, чист, по себи и за себе потпун, савршен, вечан, непроменљив, свемогућ. У теологији означава својства бога а у филозофији својства првог узрока, пра-форме, закона и узора свега што постоји пролазно, зависно, ограничено, релативно.

АРХЕТИП је према Платону праслика, праоблик, праузор (гр. arhaioz + typoz) које све у стварности одражава и према чијем узору је настало.

АТОМ у античкој филозофији јесте недељива (гр. atomon), вечна, ненастала, неуништива, невидљива честица свега постојећег, најситнија до које се може доћи деобом материје.

У нововековној хемији и физици је задржан термин а. мада је напуштена кључна идеја о његовој недељивости. 

У друштвеним наукама а. се користи као корен у глаголској именици или придеву за означавања процеса упоједињавања, изолације и одсуства организовања између појединачних припадника разних друштвених групација.

АУТОНОМИЈА је законодавство (гр. nomoz) које произлази из самог себе (гр. auto), покоравање властитим, самопостављеним, од спољашњег ауторитета независним нормама.

АУТОРИТЕТ (ВЛАСТ) је према Максу Веберу легитимна моћ, организована тако да управљачи који владају доносе одлуке на темељу традиционално, харизматски или легално утврђеног права да издају наредбе и да очекују покоравање тим наредбама.

Присталице самоуправне струје у оквиру марксизма и анархизма се залажу за самоорганизацију власти без класне поделе рада на управљаче и оне којима се управља, кроз непосредно демократско одлучивање већине на основу ауторитета аргумената, уместо на основу аргумента силе власти мањине.

.

БИОЛОГИЗАМ је теоријска оријентација у социологији и другим друштвеним наукама и хуманистичким дисциплинама чији заговорници приступају описивању и објашњењу настанка, функционисања, промене организационих облика и нестанка друштвених организама по угледу на биологију, науку о живим (гр. bios) бићима.

БИРОКРАТИЈА је сложеница која дословно преведена значи владавину (гр. kratein) канцеларијских чиновника или писара који седе за столом (фр. bureau).

Макс Вебер је конструисао идеални тип бирократије као особену врсту организације система друштвених односа у свим сферама људског политичког, привредног и културног међусобног дел(ов)ања. Одликују је ју хијерархијско функционисање, безличност односа, регулисаност утврђеним нормама. Захваљујући овим својствима, б. је по Веберу основни инструмент рационализације модерног друштва. Б. је супериоран тип организације ако се оцењује са циљно рационалног и техничког становишта прецизности и прорачунљивости резултата. Ове формалне предности су резултат одстрањивања личног момента из односа и подређивања свакога некој објективно дефинисаној процедури и сврси.

Критичари реално постојећег социјализма б. поистовећују са новом владајућом класом или са партијско – државном фракцијом старе владајуће класе управљача утемељене у монополу на управљачке функције у класној подели рада.

БИТ у онтологији означава суштину (гр, ousia, лат. еssentia), постојану природу, унутрашњи темељ одређености и извор непроменљивих, истинских, збиљских својстава и основних структура неког бића, оно што кључно јесте нешто што јесте.