А ПРИОРИ | ||
|---|---|---|
А ПРИОРИ је код Аристотела оно што је раније (гр. proteron) “по себи”.или природи, на пример стварни узрок неке последице. Од доба просветитељства међу рационалистима овај израз се употребљава у значењу нужног и општеважећег сазнања које потиче пре и независно од искуства, на основу увида ума или рационалног закључивања из чистих појмова. У критици политичке економије план слободно удружених произвођача и потрошача а. или претходно регулише сваки циклус производње и коригује га кроз искуства стечена у претходном циклусу самоуправног одлучивања о процесима репродукције друштвеног живота. | ||
АРХЕТИП | ||
|---|---|---|
АРХЕТИП је према Платону праслика, праоблик, праузор (гр. arhaioz + typoz) које све у стварности одражава и према чијем узору је настало. | ||
АТОМ | ||
|---|---|---|
АТОМ у античкој филозофији јесте недељива (гр. atomon), вечна, ненастала, неуништива, невидљива честица свега постојећег, најситнија до које се може доћи деобом материје. У нововековној хемији и физици је задржан термин а. мада је напуштена кључна идеја о његовој недељивости. У друштвеним наукама а. се користи као корен у глаголској именици или придеву за означавања процеса упоједињавања, изолације и одсуства организовања између појединачних припадника разних друштвених групација. | ||
АУТОНОМИЈА | ||
|---|---|---|
АУТОНОМИЈА је законодавство (гр. nomoz) које произлази из самог себе (гр. auto), покоравање властитим, самопостављеним, од спољашњег ауторитета независним нормама. | ||
АУТОРИТЕТ | ||
|---|---|---|
АУТОРИТЕТ (ВЛАСТ) је према Максу Веберу легитимна моћ, организована тако да управљачи који владају доносе одлуке на темељу традиционално, харизматски или легално утврђеног права да издају наредбе и да очекују покоравање тим наредбама. Присталице самоуправне струје у оквиру марксизма и анархизма се залажу за самоорганизацију власти без класне поделе рада на управљаче и оне којима се управља, кроз непосредно демократско одлучивање већине на основу ауторитета аргумената, уместо на основу аргумента силе власти мањине. . | ||
АНАРХИЈА | ||
|---|---|---|
АНАРХИЈА је према присталицама постојеће власти стање безвлашћа (гр. an + arche), одсуства власти и дезорганизације . Према једном делу противника постојеће власти мањине, а. је процес непосредно демократски самоорганизоване власти већине. | ||
БИЋЕ | ||
|---|---|---|
БИЋЕ у онтологији означава свако оно одређено, посредовано, ограничено и садржајно нешто што “јесте” (гр. to on, лат. енс), и на особени начин бивствује односно учествује у битку или бивству. | ||
БИТ | ||
|---|---|---|
БИТ у онтологији означава суштину (гр, ousia, лат. еssentia), постојану природу, унутрашњи темељ одређености и извор непроменљивих, истинских, збиљских својстава и основних структура неког бића, оно што кључно јесте нешто што јесте. | ||
БИТАК | ||
|---|---|---|
БИТАК у онтологији означава присуство у сваком бићу или бивствујућем, неограниченог, општег, безсадржајног, неодређеног и неодредљивог “јесте” (гр. einai, лат. еssе), за разлику од небитка што “није”. Б. подарује бићу бићевитост или бивствујућевитост и видљивост, а сам биткује или бивствује тако да истовремено “ништи” као Ништа. | ||
БОГАТСТВО | ||
|---|---|---|
БОГАТСТВО у социолошким истраживањима представља једну од основних димензија друштвеног положаја, поред моћи и угледа. Теоретичари функционалистичке оријентације под б. подразумевају пре свега ствари, материјална и духовна добра или ресурсе који су у датим друштвима дефинисани као ретки, вредни и стога пожељни да буду поседовани. Теоретичари новоматеријалистички преокренуте дијалектичке оријентације под б. подразумевају првенствено друштвени својински однос између људи поводом неједнаког приступа стварима неопходним за репродукцију друштвеног живота. | ||